| |     español | english  
Naslovna
Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација

09. јун 2021. године

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија!


Verzija za štampu
Vesti
Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација
U Ministarstvu spoljnih poslova danas su održane političke konsultacije Srbije i Meksika
Министар Селаковић: Историјско пријатељство и међусобна подршка Србије и Мексика
Онлајн конференција УСДСР о новом дигитализованом начину конкурисања за суфинансирање пројеката
Отворена архивска изложба о историји дипломатских односа између Србије и Мексика
Селаковић: Мексико велики, истински пријатељ Србије
75 година дипломатских односа Србије и Мексика
Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“
Отворена Библиотека у Амбасади Србије у Мексику
Јачање сарадње између Србије и Панаме
Vakcinacija državljana Srbije iz dijaspore 15. maja u Beogradu
Објављивање превода српске поезије у Мексику
Успостављање сарадње у области спорта
Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ
Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу
СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији
Могућности за сарадњу у области унапређења пшенице и кукуруза
Селаковић: Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу
Селаковић: Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи
Амбасадор Татјана Цонић предала акредитивна писма председнику Костарике Карлосу Алвараду Кесади
Изванредна сарадња дипломатских академија Србије и Мексика
Виртуелни скуп о холокаусту и Праведнима међу народима
Председник Вучић примио акредитивна писма новоименованог амбасадора Сједињених Држава Мексика
Чланак “Vacunacion Covid, el ejemplo serbio” у дневном листу „El Sol de Mexico”
Билатерална сарадња Србије и Хондураса
У посети издавачкој кући “Sexto Piso”
Сусрет посланичких група пријатељства Србије и Мексика
Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији
Обележавање Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији
Predaja kopije akreditivnih pisama amb. Tatjane Conić u MIP Hondurasa
Republika Srbija u Mesecu Frankofonije
Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије
Одржан први састанак Радне групе за сарадњу са Међународном организацијом Франкофоније
Споразум о културној сарадњи с Мексиком
Ауторски чланак амбасадора Татјане Цонић: "Србија и Мексико за следећих 75"
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског
Ambasador Tatjana Conić o bilateralnim odnosima sa Meksikom
15. februar - Dan državnosti Republike Srbije
Вучић: Србија спремна за дијалог о КиМ, али неће бити понижавана
Селаковић и Гујон честитали Савиндан
Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije
Republika Nikaragva odlikovala bivšeg ambasadora Srbije Gorana Mešića
Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevodjenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021.
Saradnja Narodne banke Srbije i Banke Meksika
Вучић: Србија по расту прва у Европи
Susret sa srpskim državljanima u Kankunu
Svaki Srbin u dijaspori je potencijalni lobista
Селаковић: Ове године нови амбасадори, али циљеви исти
Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti
Inaugurisan Medjunarodni sajam prijateljskih kultura - FICA VIRTUAL 2020
Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu
SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE
NAGRADA ZA MAJU NOVAKOVIĆ NA MEĐUNARODNOM FILMSKOM FESTIVALU ICARO, GVATEMALA
NOVI SAD I TOLUKA, BRATIMLJENI GRADOVI
SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA
DESETA KONFERENCIJA NOVINARA I MEDIJA DIJASPORE I SRBA U REGIONU
PREMINUO PATRIJARH SRPSKI IRINEJ
Projekcija srpskog filma na 68. Međunarodnom festivalu u Meksiku
Dan primirja u Prvom Svetskom ratu, 11. novembar
MOLITVA ZA VLADIKU AMFILOHIJA U MANASTIRU SVETE TROJICE U MEKSIKO SITIJU
Sastanak ambasadora R. Srbije Tatjane Conić sa Martom Delgado Perlato, pomoćnicom ministra za multilateralnu saradnju i ljudska prava u meksičkom MIP
AMBASADOR TATJANA CONIĆ U POSETI MEKSIČKOM INSTITUTU "MATIJAS ROMERO"
Prednosti osnivanja i poslovanja kompanija u Srbiji
AMBASADOR R. SRBIJE TATJANA CONIĆ PREDALA AKREDITIVNA PISMA PREDSEDNIKU SJEDINJENIH MEKSIČKIH DRŽAVA ANDRES MANUEL LOPEZ OBRADORU
Obaveštenje o režimu ulaska u uslovima pandemije u zemljama centralne Amerike
Premijera srpske serije "Senke nad Balkanom" u Latinskoj Americi
PONOVLJENI KONKURSI za sufinansiranje projekata
COVID-19 - VAZNO OBAVESTENJE PRILIKOM POVRATKA U R. SRBIJU IZ LA
Korona Virus: Preporuka državljanima Srbije u Inostranstvu
Narodna banka Srbije - Finansijski vodič za povratnike - informisanje
Obeležavanje 5. avgusta - Dana Sećanja na pogrom Srba u Hrvatskoj
Odluke o sufinansiranju projekata
Predaja akreditivnih pisama ambasadora Gorana Mesica, Nikaragva 06.02.2019.
Dopuna zakona o JMBG gradjana
Dopuma zakona o državljanstvu R. Srbije
Konkurs za sufinansiranje projekata - Srbija i dijaspora
ZEMLJOTRES U MEKSIKU, 19.09.2017.
NEOPHODNE INFORMACIJE U VEZI SA PRIRODNIM KATASTROFAMA, septembar 2017
Zoran Djindjic, spomen-obelezje
Obavestenje u vezi nacina prijave biraca za glasanje u inostranstvu
Obavestenje za upis u biracki spisak podataka o tome da ce birac glasati u inostranstvu
Poziv za prijavu potrazivanja po osnovu devizne stednje
Oglas srpski
Izbori 2016
Argumenti R.Srbije o neprihvatljivosti članstva"Kosova" u UNESKO
Uplaćivanje humanitarne pomoći putem PayPal
Гласање држављана Републике Србије у Амбасади Републике Србије у Мексику на предстојећим парламентарним изборима расписаним за 16. март 2014. године
Servis za brze odgovore Kancelarije za saradnju sa dijasporom
Ambasador Goran Mešić predao akreditivna pisma predsedniku Enrikeu Penja Nietu
Nastup srpskog dirigenta Srboljuba Dinića u operskoj kući “Bellas Artes”
Susret MSP I. Mrkića i MIP Nikaragve Samuela Santos Lopeza
Формирање парламентарне Групе пријатељства Мексико-Србија у представничком дому Конгреса Мексика
Susret amb. Gorana Mešića sa direktorom Nacionalnog muzeja kultura Meksika Karlosom Vaskez Olverom
Međunarodna izložba kaligrafije, Beograd
Učešće predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Srbije na kursu o spoljnoj politici Meksika na Institutu „Matijas Romero“
Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju Srbije sa EU stupio na snagu 1. septembra
Učešće srpskog dečjeg filma „Skok“ na 18. Međunarodnom filmskom festivalu u Meksiko Sitiju, 6. avgusta 2013. godine
Tekvondo: Bajić osvojila bronzanu medalju
Info o aktivnosti vulkana Popokatepetl
Učešće predstavnika srpskog Ministarstva spoljnih poslova na „Šestom kursu španskog jezika za strane diplomate“ u Meksiko Sitiju
ЕУ: Отварамо преговоре са Србијом
Objavljena knjiga srpskih narodnih priča i bajki u Meksiku
Učenje srpskog jezika na daljinu
Srbija na Sajmu prijateljskih kultura u Meksiko Sitiju
Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije amb. Miomir Udovički u poseti Meksiku
Poseta vladike Maksima Meksiku
Традиционално Васкршње окупљање у Амбасади Србије у Мексику
Презентација Србије на Форуму европских култура на универзитету Tecnologico de Monterrey, Campus DF
Predavanje o Srbiji na TEC Monterrey, Campus Norte
Objavljen prevod poezije Vaska Pope u Meksiku
Saopštenje za štampu povodom obeležavanja 9 godina od pogroma nad srpskim stanovništvom na KiM
Informacija o obeležavanju 1700 godina od donošenja Milanskog edikta u Republici Srbiji
Gostovanje doktoranta Filipa Brkovića na ITAM-u
Prijem u Ambasadi Republike Srbije u čast srpskog dirigenta Srboljuba Dinića
Arhiva vesti